Данас је у Београду одржан протестни скуп Срба са Косова и Метохије поводом срамног предлога специјалног изасланика Уједињених Нација Мартија Ахтисарија о коначном статусу Косова и Метохије. Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Павла упућену учесницима овога скупа прочитао је Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин др Порфирије, и исту преносимо у целини:

Порука
Његове Светости Патријарха српског г. Павла
учесницима скупа
у Београду, 27. фебруара 2007. године,
о решавању питања Косова и Метохије

 Драга децо духовна, синови и кћери наше свете Цркве,

У овој другој недељи Великог и Часног поста, када се сви духовно припремамо за наш највећи празник, празник светог и светлог Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, изнова подсећамо сами себе и једни друге на то да у вршењу добрих дела, у праштању и у молитви треба да будемо истрајни, а у свим невољама које су нас снашле да издржимо до краја, јер, по речи Господњој, „ко претрпи до краја, тај ће се спасти” (Мат. 10, 22 и 24,13; Марк. 13, 13). Ми хришћани, „кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; када хуле на нас, молимо...” (II Кор. 4, 12-13), знајући да је „победа која побеђује свет – вера наша” (II Јов. 5, 4).

Православни Срби на Косову и Метохији то најбоље осећају и знају, обесправљени и угрожени, а нарочито добро то осећају и знају они обескућени и са огњишта прогнани. Сви они носе на телу свом ране Христове и побеђују своје прогонитеље. Многи њих не разумеју, будући оптерећени собом и својим страховима. Они, попут негдашњих  хришћанских мученика и исповедника, побеђују оне који мисле да могу стићи до циља наносећи пораз другоме.

Дубоко верујемо да ће доћи време када ће се насилници постидети. Молимо се и за непријатеље наше, да увиде да чињење зла не може донети добро никоме. Нека знају да ће, после свих пораза којима понижавају друге, на крају сами себе поразити безнађем. И за њих се молимо да победе себе и постану учесници оног мира који Христос свима даје.

Косово и Метохија јесу родно место наше Српске Православе Цркве и наше културе, место на којем је српски народ подигао највеће светиње, које су и део светске културне баштине. То су Пећка Патријаршија, Грачаница, Високи Дечани, Богородица Љевишка и толике друге.  Није случајно речено како је  једино небо већма озвездано него што је земља Косова и Метохије прекривена светињама и тиме претворена у својеврсно мало небо на земљи. Од када постоје крштени Срби, Косово нам је друго име за највиша начела, за истину и правду, за поредак и право, а Косовски завет нам је примењени Нови Завет. Зато је питање Косова и Метохије неодвојиво од питања Србије и судбине српског народа.

Наша света Црква и наш српски народ верују да ће статус Косова и Метохије бити правно и праведно решаван, договором, уз чување мира и водећи рачуна о поколењима народа који живе и који ће у будућности остати да заједно живе. Истина, право и правда гарантују да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије.

Са највећим очекивањима гледамо какав ће бити коначан став међународне заједнице, која у Уједињеним нацијама има највише тело са највећом одговорношћу за очување мира и стабилности у свету. Само игнорисањем или, тачније, гажењем повеље Уједињених нација може се распарчавати једна демократска, међународно призната држава.

Сувишно је наглашавати да би тиме био створен опасан преседан светских размера и најкобнијих последица. Последњи је час да велике силе, које доносе велике одлуке – а од њих зависи мир у свету – сагледају сву дубину и значај овог питања не само због Србије већ и због тога да свет не би крочио на пут без повратка. Највећу бригу најодговорнијих требало би да побуди сећање на то да су свим великим светским ратовима и несрећама протеклог столећа претходила прекрајања државних граница: тако је било са анексијом Босне и Херцеговине 1908, односно Минхенским споразумом и отимањем Судетa 1938. године. Због тога су у саме основе међународног права постављена начела по којима је немогуће мењати границе међународно признатих демократских држава без њихове сагласности.

Србија и српски народ неће бити поражени бранећи Косово и Метохију, нити ће престати да верују у победу истине, права и правде. Из косовске колевке српски народ је много пута у својој историји васкрсао и никада није био поражен. Драга децо духовна, наша света Српска Православна Светосавска Црква надживела је све историјске Голготе и распећа, и живеће вавек, у саборном јединству са свим помесним Православним Црквама, које чине Једну Свету Цркву. Живеће и наш народ, веран својој Цркви и вери, на Косову и Метохији, у читавој Србији, на свим странама где Срби живе.

Поздрављамо вас и са љубављу све вас благосиљамо, уверени да ћете достојанствено и достојно заступати, и при овом окупљању и свагда, истину о Косову и Метохији, о српском народу, о Србији, о заједничком животу свих људи на заједничкој земљи – Божјој, па нашој.

Српска Православна Црква сабирала је своја верна чеда кроз све векове, идући уским путем и градећи мостове мира и љубави међу људима добре воље и међу свим народима. Са вером у вечну Божју правду и правичност и надом да ће разум и човечност превладати код оних који имају моћ да одлучују о овоземљским питањима, Српска Православна Црква свим својим духовним чедима и свим људима добре воље жели да у миру и љубави дочекају велики и светли празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. 

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски
П А В Л Е