АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ
МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
ЕГЗАРХ СВЕШТЕНОГА ТРОНА ПЕЋКОГ

+АМФИЛОХИЈЕ

БОЖИЋНА ПОРУКА 2006/2007 ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Све што се догађа са људима на земљи, сва збивања у свијету од његовог настанка, као и само постојање свијета и човјека - све то има дубљи и далекосежнији смисао и сврху. Свијет и Човјек су постали стваралачком Ријечју Божјом; они опстају силом Божјом и Промислом Божјим у њих уграђеним. Што је дубље присуство Божје у Човјеку и творевини, то су Човјек и творевина савршенији и ближи своме вјечном смислу и циљу настанка и постојања у времену и простору.

У свему постојећем уткана је божанска Љубав, све се из Љубави рађа и настаје.То што нам је јасно на плану човјековог постојања и настајања живих створења, несумњиво нас упућује и на основе васионе и свега што постоји.

Са тог разлога, Рођење у времену Исуса Сина Божијег, Онога "кроз кога је све постало што је постало" (Јн 1, 3) није ништа друго него откривање пуноће те и такве божанске Љубави којом постоји, напредује и опстаје свијет. Доживјевши ту величанствену истину свети боговидац Јован је тај свој доживљај посвједочио познатим ријечима своје благовијести:

"Јер Бог тако завоље свијет

да је Сина својега Једнороднога дао,

да сваки који вјерује у њега не погине,

него да има живот вјечни." (Јн 3, 16)

и чудесним ријечима Христовим:

"Ја сам Хљеб Живота који силази с неба

да сваки који од њега једе не умире

него да има живот вјечни" (Јн 6, 50. 51)

Зато славећи Божић, браћо, ми се увијек изнова подсјећамо на ту неизрециву и свепрожимајућу божанску Љубав и прослављамо Љубав којом нас је Бог заволио прије настанка свијета и којом нас вјечно воли. У свјетлости те радосне истине све око нас и у нама дар је и свједочанство те Љубави: сунце које нас грије, хљеб који једемо, земља која нас храни, вода коју пијемо, ваздух који дишемо, живот који живујемо, ум којим умујемо, срце којим љубимо. Љубављу Божјом створени, љубављу изаткани у материној утроби, пуноћом божанске Љубави обасјани Христовим Рођењем, позвани смо, самим Богом, својом природом и својим назначењем - на љубав, као једини истински начин нашег постојања. Само је у љубави вјечна мудрост и вјечни живот, вјечна заједница свих твари и бића.

Зато "волимо једни друге да би једнодушно исповиједали Оца и Сина и Духа Светога", Бога љубави. Волимо једни друге љубављу којом нас је Бог заволио прије настанка свијета, којом нас воли у Сину Своме Љубљеноме, од Духа Светога и Пресвете Дјеве рођеноме, ради нас, нашега спасења и живота вјечнога. Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада... Волимо природу у нама и око нас којом нас Бог дарује, храни и радује, чувајмо своје и њено здравље и љепоту. Као што Бог својим сунцем грије зле и добре и даје храну свакоме створењу, тако и ми на боголик начин, љубимо ближње своје (а свака ствар и сваки човјек нам је ближњи) као себе саме, и више од себе самих (3 Мој 19, 18; Мт 19, 19).

Пуноћа свих дарова Божјих на земљи којима нас Бог храни, милује и дарује јесу пречисти дарови Тијела и Крви његове којима се причешћујемо са страхом, вјером и љубављу, очишћени и припремљени покајањем, постом (уздржањем душе и тијела од злих ријечи и дјела и претјераних јела) и молитвом. Њих се причешћујући примамо у себе вјечну Љубав Божју, њоме постајемо вјечна браћа и сабраћа, носиоци и свједоци вјечнога Живота.

Благодарећи Богу за све његове дарове знане и незнане, видљиве и невидљиве, а у свему и изнад свега захваљујући му на Рођењу Богомладенца и даривању њега самога као Бога Љубави, запјевајмо пјесму анђела и пастира: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!"

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

БЛАГОСЛОВЕНА НОВА 2007. ГОДИНА ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ!

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

+АМФИЛОХИЈЕ

.